Одаберите писмо / језик

Google преводилац

French German Italian Russian Spanish

Засиједање CST-S2 16.02.2011.Директор Пољопривредног института Републике Српске, проф. др Михајло Марковић у Бону у периоду од 16-25.02.2011, присуствује Другом, посебном засиједању Комитета за науку и технологију (CST-S2) и Деветом засиједању Комитета за процјену имплементације Конвенције (CRIC9) Конвенције Уједињених нација за борбу против деградације земљишта (UNCCD). Засиједања ће унаприједити напоре међународне заједнице у одлучивању и прагматичнијем приступу у борби против дезертификације/деградације земљишта и ублажавања утицаја суше, који су започели 2007. године.

Отварање CST-S2 16.0.2.2011.Друго, посебно засиједање Комитета за науку и технологију (CST-S2) отворено је 16.02.2011. у Свјетском конференцијском центру у Бону и трајало је три дана, до 18. фебруара. На овом засиједању се расправљало о уобличавању рада Комитета за науку и технологију Конвенције у складу са 10-годишњим стратешким планом, а ради боље имплементације Конвенције (2008-2018. У оквиру тога посебан акценат је дат на процјену организације Прве научне УНЦЦД научне конференције, одржане септембра 2009. у Буенос Аиресу, затим резултате те конференције, као и припрему Друге УНЦЦД научне конференције, која треба да се одржи 2012. године, на тему: "Економске процјене утицаја дезертификације/деградације земљишта, одрживог управљања земљиштем и адаптибилности у областима погођеним сушом". Током ова три дана разматрана су и друга важна питања Комитета за науку и технологију Конвенције, као што су: мјере које требају омогућити да UNCCD добије глобалну надлежност у смислу научног и технолошког знања, које се односи на дезертификацију/деградацију земљишта и ублажавање посљедица суше; научни и технолошки кореспонденти (STCs) из земаља потписница; прогрес који је постигнут у систему управљања знање, укључујући традиционално знање, најбоље и успјешне праксе из појединих земаља, које се односе на дезертификацију/деградацију земљишта и сушу; питања која се односе на уобличавање и имплементацију тзв. индикатора утицаја, ради мјерења стратешких циљева 1, 2. и 3. Стратегије Конвенције; избору земаља из појединих регија, у којим ће се тестирати индикатори утицаја, у смислу организације и критеријума; те информације о регионалним научним иницијативама.

 

Друго, посебно засиједање Комитета за науку и технологију (CST-S2) затворено је 18.02.2011, нешто иза 19 часова, усвајањем Извјештаја са засиједања и препорука везаних за дневни ред, а које ће служити за доношење одлука на следећем, 10-ом засиједању земаља потписница Конвенције (COP10), у октобру 2011. године.

У периоду од 21-25.02.2011. сесије ће се наставити у виду Деветог засиједања Комитета за процјену имплементације Конвенције (CRIC9), а на основу одлуке Бироа тог Комитета на деветој Конференцији земаља потписница (COP9), одржаној у Буенос Аиресу, септембра 2009.

Комитет за процјену имплементације Конвенције (CRIC9) ће на свом засиједању од 21-25. фебруара 2011. разматрати и процијенити рад земаља потписница за 2008-2009. двогодишњи период, а у вези са сваким од пет оперативних циљева 10-годишње Стратегије Конвенције, затим финансијске токове за имплементацију Конвенције и најбоље праксе за одрживо управљање земљиштем. Ово је по први пут, у историји Конвенције, да ће квантитативна процјена испуњавања обавеза из Конвенције бити спроведена са таквог, глобалног становишта.

При томе ће се разматрати и (у неким случајевима, ако то правила Конвенције налажу) усвајати следеће: извјештај сазасиједања Комитета за науку и технологију са друге, посебне сесије; развој и имплементација индикатора утицаја; начини анализе научних и технолошких информација које треба да садржавају извјештаји земаља потписница, а које земље требају подносити у 2012. години; побољшање научне сарадње и размјена знања између Комитета за науку и технологију ове Конвенције UNCCD са помоћним научним тијелима Конвенције УН за климатске промјене (UNFCCC) и Конвенције UN за заштиту биодиверзитета (UNCBD) и GEF-a, као и специјализованим агенцијама Уједињених нација (UN); разматрање финалног извјештаја везаног за организацију међународних, интердисциплинарних научних косултација у УНЦЦД процесу; јачање подршке научним, истраживачким и образовним институцијама за имплементацију Стратегије Конвенције; улога и одговорности кореспондената за науку и технологију; листа независних експерата; разматрање нацрта четворогодишњег радног плана (2012-2015) за Комитет за науку и технологију и др.

Крајњи резултати и овог засиједања ће бити препоруке, које ће служити за доношење одлука на следећем, десетом засиједању земаља потписница Конвенције, које ће се одржати у октобру ове године, у Кореји.

Поред државних фокал поинта – представника земаља потписница ове UN Конвенције (а којих је преко 190), на засиједању су, током одржавања Друге, посебне сесије Комитета за науку и технологију, присутни и одабрани експерти за земљиште из појединих земаља, тзв. научни и технолошки кореспонденти (STCs).

Домаћин засиједања и организатор је UNCCD Секретаријат, па се засиједању, и пленарно а и на регионалним сједницама обратио и извршни Секретар UNCCD г-дин Luc Gnacadja.

Предсједавање регионалним сједницама земаља CEE 18.02.2011.У делегацији наше земље, поред проф. др Михајло Марковић, који је делегиран испред Пољопривредног института Републике Српске и Министарства вањске трговине и економских односа БиХ, у својству UNCCD фокал поинта и експерта из области наука о земљишту, те копредсједника Комитета за науку и технологију Конвенције, за земље централне и источне Европе, током одржавања Друге, посебне сесије Комитета за науку и технологију био је и проф. др Хамид Чустовић, са Пољопривредно-прехрамбеног факултета у Сарајеву, у својству експерта за земљиште.

Михајло Марковић је од 16-18.02.2011, у периоду у одржавања Друге, посебне сесије Комитета за науку и технологију, у времену од 8-10х предсједавао регионалним засиједањима земаља централне и источне Европе, потписница Конвенције, у својству копредсједника Комитета за науку и технологију Конвенције.

Осим тога активно је учествовао у раду Бироа Комитета за науку и технологију Конвенције, чији је, као један од пет копредсједника овог комитета, члан, именован одлуком Конференције земаља потписница на њеном деветом засиједању (COP). Поменутих пет представника 5 регија, а у име свих земаља потписница Конвенције (укупно има 193 земље потписнице ове UN конвенције) чине Биро. Биро је цјелодневно засиједао 13. и 14, затим 19. фебруара, а током одржавања поменутих сесија Биро је засиједао у периоду између 13.00-14.30 х, а по потреби се састајао и у вечерњим часовима, након редовних дневних засиједања CST-S2, а тако ће и након CRIC9, ако је требало да се, испред регија, донесу неке одлуке, консензусом.

Дискусија при одржавању Бироа CST Комитета - Михајло Марковић - 19.02.2011.Током регионалних засиједања, приликом предсједавања, поред обраде тачака предложених у дневном реду ових сједница и припреме представника земаља централне и источне Европе за пленарно засиједање CST-S2, Марковић је изнио искуства, досадашње активности у оквиру борбе против деградације земљишта које се спроводе у нашој земљи, институције које раде на реализацији тих активности, с посебним освртом на дјелатности Пољопривредног института РС, кроз подршку Министрства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства науке и технологије у Влади РС и Фонда за заштиту животне средине РС.

Дискутовао је и о неопходности следећих корака, у смислу израде акционог програма и стратегије за борбу против деградације земљишта у нашој земљи и њиховог усвајања од стране Народне скупштине. Било је ријечи и о потреби израде субрегионалних и регионалних акционих програма из области борбе против свих видова деградације земљишта.

Претраживање

Copyright © 2013. All Rights Reserved.