Ове године навршило се 65 година од оснивања Пољопривредног института Републике Српске, једне од најстаријих научно-истраживачких установа у Републици Српској. Јубилеј 65 година научно-истраживачког и практичног рада Пољопривредног института РС на унапређењу пољопривреде обиљежен је свечаном Академијом, одржаном 7. децембра 2012. године у Академији наука и умјетности Републике Српске.

Свечаној Академији присуствовали су бројни уважени и истакнути Институту драги гости.

Међу присутним гостима били су следећи:
предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске, Академик Рајко Кузмановић, проф. др Рајко Томаш у име предсједника Републике Српске г-дина Милорада Додика, проф. др Душко Јакшић у име предсједника Владе Републике Српске, г-дина Александра Џомбића, Министар науке и технологије РС и потпредсједник Владе РС проф. др Јасмин Комић, Министар здравља и социјалне заштите РС проф. др Ранко Шкрбић, помоћник Министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС г-дин Зоран Ковачевић, академик Драгољуб Мирјанић, чланови Управног одбора Пољопривредног института РС: проф. др Војислав Тркуља, доц. др Златан Ковачевић и г-дин Бранко Сладојевић, дипл. ецц., декан Пољопривредног факултета Универзитета у Бањој Луци доц. др Александар Остојић и његови сарадници: проф. др Стево Мирјанић, проф. др Миланка Дринић, проф. др Миле Дардић, проф. др Ђорђе Гатарић и доц. др Љубомир Радош, затим представник Пољопривредног факултета из Новог Сада проф. др Перо Ерић, декан Природно-математичког факултета у Бањој Луци проф. др Рајко Гњато, декан Независног универзитета у Бањој Луци доц. др Зоран Калинић, директор Пољопривредне школе Бања Лука професор Еди Ханеш, представници Института за ратарство и повртарство Нови Сад проф. др Ново Пржуљ и Рајко Лајшић, представник Института за кукуруз Земун поље - Београд, представник Федералног завода за пољопривреду у Сарајеву, представници Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС, директор Управе за заштиту биља БиХ г-дин Раденко Радовић, начелник општине Лакташи г-дин Милован Тополовић и предсједник СО Лакташи г-ђа Сњежана Келечевић, директор Републичког хидрометеоролошког завода, Бања Лука мр Зоран Божовић са сарадницима, директор Центра за развој и унапређење села Бања Лука проф. др Миленко Шарић, директор Института за заштиту здравља РС др Слободан Станић, директор а.д. Пројект Бања Лука г-дин Мирослав Вујатовић, дипл. инж., г-дин Милан Ракић новинар РТРС СНОП-а у пензији, представник привредне коморе РС г-дин Лазо Шиник, представници нама сарадничких фирми из области аграра и сродних области: Агромаркета, Агроцентра Лијевче г-дин Дарко Сикимић, Новопрома, Модрича г-дин Ненад Мишић, пензионисани радници Института: др Стојана Николића, др Живка Цвикића, др Гавру Кременовића, др Милована Дошена, др Јована Кондића, мр Крстана Милојевића, др Драгутина Дујића и Владу Јолџића, дипл. инж., сада запослени радници Института, као и представници бројних медија.

Проф. др Михајло Марковић, в.д. директора Пољопривредног института РС присутне госте и пријатеље је поздравио, у име и испред колектива Института и Управног одбора Института, уводним говором при чему је укратко представио Пољопривредни институт Републике Српске, од оснивања па 65 година његовог постојања и рада.

У име Предсједника Републике Српске присутнима се обратио савјетник Предсједника РС проф. др Рајко Томаш.

Министар науке и технологије РС проф. др Јасмин Комић скупу се обратио у име Владе Републике Српске, а у име Министрства пољопривреде, шумарста и водопривреде, обратио се помоћник Министра г-дин Зоран Ковачевић.

Учесницима свечане Академије обратили су се и проф. др Ново Пржуљ испред Института за ратарство и повртарство Нови Сад, те проф. др Перо Ерић испред Пољопривредног факултета из Новог Сада.

Извод из говорапроф. др Михајла Марковића, в.д. директора Пољопривредног института РС

„Пољопривредни институт Републике Српске – Бања Лука основан је 03. јула давне 1947. године Уредбом Владе НРБиХ, а на приједлог Министра пољопривреде, под именом Пољопривредни завод у Бања Луци, од Пољопривредне станице у Делибашином селу код Бања Луке (како у Уредби стоји). У Члану 2. ове Уредбе стоји да је задатак Завода да огледним научно-истраживачким и практичним радом допринесе унапређењу пољопривреде и пољопривредне производње, а нарочито воћарства и ратарства са повртарством. Тадашњи Пољопривредни завод имао је три одсјека: Одсјек за оплемењивање биља, Одсјек за воћарство и Одсјек за заштиту биља, са могућношћу повећања броја одсјека, што се касније и десило.

Институт је кроз свој 65-годишњи рад доживљавао промјене, како у свом самом називу, тако и организационе и кадровске, али увијек уз настојање да остане угледна установа, спремна да одговори на изазове које носи научно-истраживачки рад, да савјесно испуњава од Владе добијене задатке, те да буде у служби унапређења и осавремењавања пољопривредне производње. Од 2005. године Институт послује под називом Пољопривредни институт Републике Српске – Бања Лука и сада једини је јавни научноистраживачки институт из области пољопривреде у Републици Српској.

Ово је институција Владе РС, од стратешког значаја за Републику Српску, уписана у регистар научно-истраживачких организација код Министарства науке и технологије РС, гдје према научно-истраживачким дјелатностима, у смислу основних, примијењених и развојних истраживања од општег интереса у области пољопривреде РС ресорно припада овом Министарству, а по ресору стратешких дјелатности којима се наш Институт бави и за Владу РС и пољопривреду РС ради припада ресорно и Министарству пољопривреде Српске.

Данашње дјелатности Института, у циљу боље ефикасности, одвијају се кроз рад девет завода, и то:
1. Завод за стрна жита,
2. Завод за кукуруз,
3. Завод за крмно биље,
4. Завод за повртарство,
5. Завод за индустријско биље,
6. Завод за воћарство и виноградарство,
7. Завод за сточарство,
8. Завод за заштиту биља, сјеменарство и биотехнологију,
9. Завод за агрохемију и агроекологију.

Пољопривредни институт РС, и поред многобројних проблема са којима се сусретао у раду, непрестано је радио и на кадровском и сваком другом јачању и успио је да одржи континуитет рада, што је од изузетног значаја за дугорочна истраживања из области аграра.

Институт има и важне ресурсе: сопствене пословне објекте и управну зграду, те прилично модерно и функционално опремљене лабораторије, које су омогућавале Институту да до сада прати актуелне научно-истраживачке токове у области пољопривреде.

Осим тога, Институт посједује и властите земљишне површине, у Бањој Луци површине од око 70 хектара са објектима, властито земљиште у Маглајанима површине од 32 хектара, за експериментални рад и око 128 хектара концесионог земљишта додијељеног у циљу унапређења научно-истраживачког и стручног рада, посебно у области селекције.

Иако су површине повелике оне још увијек нису довољне да би се домаћа сјеменска производња довела на задовољавајући ниво, па се у сарадњи са Министарством пољопривреде ради на томе да оне буду веће и тако одговарају потребама РС за нашим сјеменом. Имамо и пратећу механизацију за извођење селекцијско-оплемењивачког рада, као и властити дорадни центар. Битно је нагласити да у Републици Српској и Босни и Херцеговини нема ниједне институције која се бави селекцијско-оплемењивачким радом на ратарским биљним врстама. Резултат селекцијско-оплемењивачког рада Института је креација око 50 сорти и хибрида пољопривредних биљака. Базна сјеменска производња је основ за производњу комерцијалног сјемена.

Иновирање опреме, посебно дорадног центра, представља уобичајено инвестиционо одржавање које нормално спроводе све институције оваквог типа.
Уложена средства у било који сегмент производње и дораде сјемена омогућавају не само економско јачање Института него и произвођача који купују квалитетно сјеме.
Савремене лабораторије Завода агрохемију и агроекологију, као и Завода за заштиту биља, сјеменарство и биотехнологију, представљају основ укључивања Института у европске пројекте очувања животне средине и производње здравствено безбједне хране, која има отворено тржиште. Лабораторија за биотехнологију омогућава потпуну контролу и откривање присуства генетички модификованих сорти на нашем тржишту. Сјеменска лабораторија је опремљена за ефикасно испитивање квалитета свих количина и врста сјемена и садног материјала који се налазе у промету на територији Републике Српске.

Институт има и властиту банку биљних гена у којој се чува и одржава велики број аутохтоних и старих сорти, различитих популација и нових сорти и хибрида гајених биљака. Банке гена представљају изворе гена који су неопходни за стварање нових сорти и хибрида и од богатства банке гена зависи и напредак у оплемењивању и стварању нових сорти. Ген-банке представљају власништво и највреднији биолошки материјал сваке државе, која о њему брине изградњом објеката и формирањем фирми гдје се врши чување, евалуација и размјена генетичког материјала. Банке биљних (и животињских) гена су стратешке непрофитабилне установе које се по својој важности налазе испред оружја и хране. Пошто у Републици Српској нема банке биљних гена ту функцију обавља Институт, за што је сваке године потребно издвојити средстава за одржавање, карактеризацију и евалуацију расположивих генотипова. Пројекти које финансира Министарство науке из области биљних генетичких ресурса по свом обиму, трошковима и значају представљају само сегмент банке гена чију функцију обавља Институт.

Институт располаже високообразованим, едукованим и научно-истраживачким и стручним кадром за обављање разноврсних дјелатности за развој и унапређење аграра. У том погледу, циљ Института је: сачувати постојеће кадрове и истовремено развијати властиту „банку кадрова“. У Институту тренутно ради 103 радника од којих су: 8 доктора наука, 7 магистара, 3 мастера, односно има 24 радника са високом стручном спремом у истраживачким звањима, као и 15 приправника са високом стручном спремом, примљена током 2012. године кроз програм Владе РС „Знањем до посла“, од којих су већина врло квалитетни и надамо се да ће многи од њих по завршеном приправничком стажу остати радити у Институту и омогућити даље кадровско јачање Института, уз сталну доедукацију у нашој земљи, али и у иностранству, што је један од приоритетних задатака Института. Тренутно се на доедукацији у Италији и Норвешкој налазе два наша млада истраживача.

Институт је у својој историји, од оснивања до данас, пролазио кроз различите периоде, процвата и успјеха, затишја и криза, кроз периоде повећаних улагања од стране СИЗ-а науке БиХ (од 1980. до 1990. године, када је био у саставу АИПК-а Бања Лука ), али и периоде недовољног интереса заједнице, немара друштва и несигурног ослонца у државним структурама, финансијску оскудицу, лутања у дјелатностима, како научно-истраживачким тако и стручним, и с тим повезане и кадровске дефиците. Други период процвата, након што је уз велике тешкоће успио да преживи период претходног рата и послијератног распада великих државних пољопривредних предузећа, на која се наслањао у раду, и са тим повезане кризе, која је наступила, не само за нашу већ и за све нашој сличне институције на овим просторима, Пољопривредни институт почиње да доживљава од 2009. године, од које је Влада Републике Српске, на челу са тадашњим предсједником Владе, господином Милорадом Додиком схватила важност и улогу овог Института, те почела знатно и континуирано буџетско издвајање, у виду текућег гранта за суфинансирање научно-истраживачких и стручних дјелатности Института које су од интереса за Републику Српску. Тиме се коначно учврстио опстанак Института!
Током 2011. године изражена је спремност Владе РС да се изгради нови простор за смјештај лабораторијске опреме Института и тиме омогући акредитација лабораторија. То је још више дало подстрека менаџменту и цијелом колективу Института да наставе са научно-истраживачким и стручним дјелатностима у циљу унапређења пољопривреде РС и руралног развоја.
Институт је успоставио сарадњу са бројним домаћим институцијама, институтима, заводима као и иностраним институцијама, као што су: Агенција за пружање стручних услуга у пољопривреди РС, Пољопривредни факултет Бања Лука, Пољопривредна школа из Бања Луке, Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, Институт за кукуруз Земун поље - Београд, Институт за земљиште из Београда, Пољопривредним факултетима из Новог Сада и Београда, важним за развој аграра, те сарадњу са бројним општинама у РС, а сада активно ради једна група млађих кадрова на развијању сарадње на међународним пројектима (FP 7) и стално се унапређују све ове активности.

Институт је поводом обиљежавања овог значајног јубилеја припремио и објавио Монографију, тако да ће сви присутни гости добити по један примјерак.
Из Монографије се можете боље упознати са историјатом Института, са радом, са кадровима, са реализованим научно-истраживачким пројектима, о створеним сортама и хибридима, о нашим успјесима и добијеним наградама, те о визији развоја ове установе.
Монографија Пољопривредног института Републике Српске, Бања Лука (1947 - 2012) написана је на 271. страни текста, а рецензирана од стране еминентних научника из области аграра, академика Васкрсија Јањића и проф. др Стеве Мирјанића“.

Повеље, плакете и захвалнице заслужним појединцима и институцијама уручили су проф. др Михајло Марковић, в.д. директора Института и проф. др Војислав Тркуља у име и испред Управног одбора Института.

У име свих који су добили признања скупу се обратио Академик Рајко Кузмановић захваливши се Пољопривредном институту РС за додијељена признања.

Свечану Академију је водила г-ђица Бранка Кукаљ, а музичке нумере изводила еминентна група Бел Канто (Bel Canto) из Бања Луке.